Negde sam ovo procitala….Pa rekoh da podelim sa vama…

One night a guy and a girl were driving home from the movies.The boy sensed there was something wrong because of the painful silence they shared between them that night.The girl then asked the boy to pull over because she wanted to talk.She told him that her feelings had changed and that it was time to move on.A silent tear slid down his cheek as he slowly reached into his pocket and passed her a folded note.At the moment,a drunk driver was speeding down that very same street.He swerved right into the drivers seat,killing the boy.Miraculously,the­ girl survived.Remembering­ the note,she pulled it out and read it-”Without your love,I would die!!!”

S obzirom da sam juce pisala samo uopsteno,red bi bio da se neke stvari razjasne…Bar malo….Naime,pre dva dana sam raskinula sa deckom sa kojim sam u pocetku bila kako bih ubila vreme,a kasnije…Kasnije se desilo to da sam se mawchice zaljubila…:)Sta cu?Takva sam…U sve sto radim,mada znam da ne bih trebala,unosim srce….A on je bio majstor za to da ,,uzme” srce,razbije ga na sitne komadice,a onda ga vrati uz ono obavezno ,,sorry”!!!!

Bio je tako divan prema meni…Valjda zato sto je znao kakva prica o njemu kruzi gradom…A prica se svasta-da je debil,da svaku devojku vara,da mu sve brzo dosadi,da nikada nije imao vezu duzu od dve nedelje,i ono najgore-da se i posle raskida vraca da unisti i ono malo sto je ostalo….Nisam htela da verujem u sve to,jer,Boze moj,prema meni je bio drugaciji…Svakog jutra me je zvao da me probudi,a za vreme tih razgovora govorio je kako mu znacim mnogo i kako jedva ceka da me ponovo vidi..Nisam mu verovala…A onda je pocelo..Svakog dana me je cekao posle skole,a znam da se mrtav umoram vracao sa posla…Znao je moj raspored casova napamet i uvek je znao kada sta treba da odgovaram,obavezno me zvao posle odgovaranja da pita kako je proslo…Pratio me kuci,po najvecem pljusku,i to bez kisobrana,ljubio me nezno,pricao prelepe stvari,plakao sa mnom,smejao se sa mnom…Sve su to sitnice na koje pod obavezno padam…Glupo od mene….Znam….

A onda…Bez najave…Prolazila sam ulicom sa najboljom drugaricom negde oko 23:00h..Ispred jedne kuce stajalo je oko 30 ljudi.Cula se vika od strane mladica koji je bio u kolima i gomila opravdanja mladica kji je stajao pored…Devojka zbog koje su se svadjali sa svojom majkom je,uzasnuta,stajala izvan gomile i dozivala decka,svog decka,sa kojim je bila u vezi 5 godina…Najednom,cula sam poznat glas…Pogledala sam u drugaricu koja je nervozno grickala usnu…

-to je Andrej (usput,MOJ DECKO!!!!!!)…Zar ne?-samo je cutala i posle duze pauze je rekla,

-on je…Znam da znas i necu da te lazem..Molim te nemoj da se nerviras…

Suze su krenule same….A u glavi stalno pitanje:,,Zasto???” Posle nekih 10minuta sam cula korake iza sebe..Neko je trcao…Pozvao me je po imenu i okrenula sam se…Bio je to Andrej..Prvi put u zivotu nisam krila suze…Mislim da cu zauvek pamtiti njegove reci:

-Mala ne volim te,sorry…Ona i ja (mislio je na devojku ispred cije su kuce stajali)smo u vezi vec 3 meseca.A moja i tvoja veza vise nema smisla,ona je dala nesto sto ti nisi…

-pa dobio si moje srce na dlanu….-rekla sam tiho

-ja od tvog srca nemam nista…-rekao je i otisao….

Naravno,svima je jasno sta mu je ta devojka dala,a ja nisam….I mislim da nisam pogresila…Samo sto me sad ubijaju uspomene…Pocinjem da mrzim Novi Sad i sva mesta na kojima smo on i ja bili…A ipak se tamo uporno vracam.Ne zelim da dopustim da zbog jedne propale ljubavi zamrzim mnogo divnih stvari.Sama se sa sobom borim.Jaka sam pred ljudima,a kad odem u sobu i kada ostanem sama,placem,jer ne zelim da drugi vide moje suze i moju bol.Mozda je i bolje tako..On je samo jedan u nizu.Naucicu da zivim sa deicima srca koji su posle njega ostali…Naucicu i da pocnem da slusam savete i da ne budem glupaca koja misli da moze da promeni nesto sto je ionako rodjeno zlo.Pokusacu i ponovo da zavolim,posle nekog vremena…

                                                                                                                                                       Vasa Maka

Uvek se pitam isto….Zasto sam to uradila???Zasto sam bas to htela kad sam i pre samog pocetka znala da nece ici?Zasto sam htela bas njega,a dobro sam znala ko je on i da od nas nece biti nicega?Znate ono kada vam ljudi kazu neke stvari,ispricaju nesto,a sve u nadi da necete napraviti gresku koju su oni milion puta ponavljali?E to se meni desilo….Masa likova mi je pricala da on nije za mene…Da nikad nije bio zaljubljen,da nikada nije nikoga voleo iskreno,onako-do srzi i krvi,toliko da boli….Da je navesti njega da se zaljubi isto kao i izvlaciti narkomana iz sveta droge-i sam se navuces.E bas mi se to desilo…Ludo srce i glupo zensko…..Nema to veze sa tim..Samo…Necemu moram da pripisem svoju gresku..Mada ni to ne bih trebala da radim…Velika sam devojka,kada cu vise nauciti da sam ja i samo ja odgovorna za sva sranja koja mi se desavaju u zivotu….Svejedno…Sada ionako niceg vise nema..Nema nas…

Smatram da upoznavanje nije neophodno…Moj zivot je ionako otvorena knjiga,a svi oni koji citaju moju knjgu upoznace me…